Zašto naše #pričeiznutra treba da se čuju

Devojčicama pričamo jednostavnu priču:

Dobijete menstruaciju oko dvanaeste godine. Suočavate se sa određenim bolom. Dobijete bebe. Zatim još menstruacija. A onda oko pedesete godine, vaše telo bi trebalo da se elegantno penzioniše.

Ali ovo nikada nije tako jednostavno. Neviđene, neizrečene, nepoznate priče o našim menstruacijama, vulvama i matericama - naše „priče iznutra“ - mnogo su složenije i dublje.

To su prave priče o ljubavi i mržnji, o zadovoljstvu i bolu i bolu toliko teškom da je bolest koja ima svoje ime, endometrioza, to su priče o čežnji i pokušajima da dobijemo bebu. I o tome da nikada ne želimo decu. Ikad. Radost rađanja. Bol rađanja. I tihi očaj pobačaja. Priče o redovnim menstruacijama. I onim bez ikakvog reda. Neprijatnim počecima i dramatičnim završecima u perimenopauzi. Dobre priče. Loše priče. Obične. Duboke. Gorke. I slatke.

I sve one, sve naše priče iznutra su validne, normalne, stvarne kao i bilo koje druge. I nijedna od nas ne bi trebalo da bude naterana da sakrije ono što oseća u sebi.

Jer da bismo se upoznale, da bismo pomogle jedne drugima, da bismo se videle, sve naše stvarne #pričeiznutra treba da se čuju i podele.

Ako želite da postanete jedna od njih, voleli bismo da čujemo i vaše.

Sve što naučimo iz vaših priča nadahnut će naše akcije razbijanja tabua, pomažući u promeni stigmi u vezi sa intimnim iskustvima žena.